Тамо где Штава клокоће

Прво што опазите кад из кола крочите у Луковску Бању нису слике него - звук! То чаробна речица Штава клокоће, жубори, шапуће - зависно на којем се делу њеног живописног тока кроз Бању налазите.

Чућете је, наравно, и са терасе хотелске собе, било да сте одсели у "старом" хотелу "Копаоник", или и у новоотвореном и луксузнијем "Јелаку".

Следећи утисак је освежавајући мирис планинског ваздуха, који с лакоћом "пијете", на надморској висини од близу седамсто метара, где је Бања смештена, подно Копаоника, на његовим источним падинама. А кад дигнете поглед да видите одакле тај освежавајући талас стиже, он се "закуца" за јесењи пејзаш обојен божанственим шаром - од јаркозелених крошњи јела и борова до палете јесењих боја јова, бреза, букава, јасенова... И на врху првог брда, триста метара окомито изнад Бање, као печурка у стену "усадила" се црквица Светог Ђорђа. Испред ње се, као трамбулина над Бањом, издиже видиковац, најчешће начичкан главама задивљених посетилаца, који одозго као поносни орлови разгледају хотел испред кога су кренули пре четрдесетак минута, кривудавим путем дугим четири километра.


Е, пењање на тај врх и посета живописној цркви сан су сваког посетиоца Бање: кад га испуне, осећају се као хаџије! У свакој групи шетача препричава се колико је ко пута извео тај подвиг, доживљаји, анегдоте које се успут догађају, шале које се причају.

Само одважнији се упућују пешке према манастиру Светог Мине из 17. века, у селу Штава, удаљеном од Бање шест километара, до којег се стиже благо укошеним кривудавим путем, који прати Штавску реку. Бистра и немирна, "насељена" је са неколико воденица од којих само једна има брзи "јаз", па кад меље жито, нарочито специјални бели кукуруз, мирис брашна мами уздахе пролазника.

Било којом "стазом здравља" да кренете - поменутом или ка цркви Светог Петра и Павла из 18. века, или према модерној успињачи за зимске спортове - успут ћете наћи плодове јесени. Около су стабла јабука и крушака (калемљене и "дивље"), ораха, лешника, дрењака, грмови дрењина, трњина, шипурака, па чак и задоцнеле шумске јагоде. И чујете усхићене госте како се као деца радују неочекиваним даровима.

Познаваоци лековитог биља овде налазе многе травке и несебично деле мудре савете - како се беру, припремају и за шта користе. Популарност је одмах стекла биљка звана руса, која кад се убере почиње да лучи лековити наранџасти сок - кажу за ране, опекотине, брадавице... Многи су га испробали и хвале се да - помаже.

Удишући миришљави ваздух овог бањско-климатског лечилишта, посетиоци размењују искуства о дејству лековитих вода, брчкајући се у врућим "вировима" Горње бање непосредно уз речицу - између два купања у хотелским базенима са топлом минералном водом.

И, наравно, са околних брда се у питому бању, пуну врелих извора из дубине земље, сливају бучни планински поточићи, а недалеко је и један предивни водопад, па "девојачке сузе" које одвајкада извиру из оближње стене. Све то употпуњује звучну слику с почетка текста у својеврсну симфонију која вам остаје у ушима и дуго након што напустите ово место спокоја.


Објављено: 04/11/2010 18:35, Аутор: Ана Петровић

Извор: www.danas.rs


Последње ажурирано ( понедељак, 15 новембар 2010 11:09 )