Више библиотеката него читалаца

Средином фебруара на једној телевизији јављено је да градска библиотека у Житорађи има 13 запослених. Место Житорађа има око 3.500 становника. То значи да сваки библиотекар опслужује 269 становника.

Података о заинтересованости мештана за књиге нема, али јасно је да се овде ради о станачком запошљавању које расте с протеком времена. Зашто је оно важно и какве су реперкусије овакве праксе по привреду једне земље и њену економску и фискалну политику?

Замислите једну мању бензинску пумпу са умереним саобраћајем током дана. По систематизацији радних места неопходно вам је да у сваком тренутку на пумпи буде двоје људи. Ако пумпа ради од 7:00 до 24:00, то значи да вам је неопходно да укупно запослите четворо људи у две смене.

Замислите сада да ваш добар пријатељ тражи од вас да му на пумпи запослите ћерку. То вам ствара проблем на више нивоа. У микроекономији постоји нешто што се назива маргинална продуктивност рада. Ако сте израчунали да пумпа ефикасно ради када је запослено четворо људи, сваки нови запослени ствара гужву. Замислите да сте на малој пумпи запослили десет нових радника. Радници би се сударали једни с другима и стварали хаос на пумпи. На крају бисте десеторо новозапослних морали да пошаљете да раде неки административни посао да не би сметали онима који точе гориво и наплаћују рачуне.

Али то није крај проблема. Ако запослите више од броја захтеваног систематизацијом радних места, одакле ћете им дати плату? Да бисте финансирали зараду вишка запослених, можете да смањите плате онима који су већ запослени, а можете и да подижете цену бензина. Можете и да се задужите. У сва три случаја стварате себи проблем.


Објављено: недеља, 28. фебруар 2016. | Аутор: Др Душан Павловић

Извор: www.novaekonomija.rs