Сви мислимо да су Срби први јели виљушком и ножем, а истина је још боља

Бакар је први метал који су људи почели да користе још у неолиту, а постоје поуздани извори и материјални докази да је у Србији, тачније, у Плочнику код Прокупља заправо зачета металургија пре 7.000 година. Фасцинантно, али историја нам је још једном јача страна.

 


Налазиште Плочник код Прокупља, Фото: Приватна архива

Археолог и директорка Музеја Топлице у Прокупљу Јулка Кузмановић Цветковић за "24 сата" је потврдила да се ради о великом открићу, а онда и поделила причу о пронађеним предметима који су Плочник, као део Винчанске културе, сврстали међу налазишта од светског значаја.

- Налазиште је откривено 1927.године приликом трасирања пруге Ниш - Куршумлија. Тад су, уз велику количину судова од печене земље, статуета, алатки од камена, нађени први бакарни предмети. Тада је сматрано да су бакарни предмети (секире, длета) настали знатно касније и да су укопани у слој неолита, а да заправо припадају знатно млађем културном слоју енеолиту - рекла је директорка Музеја Топлица у Прокупља за "24 сата".

Она је затим нагласила да је у другој кампањи било јасно да се ипак ради о неолиту, а већ у трећој, када је и сама учествовала, установљено је после анализа рађених у Немачкој и Британији да је њихово постојање знантно дуже.

- Наша ископавања су показала да је у Плочнику коришћен бакар током неолита. Анализе којима су добијени датуми из шестог миленијума старе ере рађене су у Немачкој и Британији, датуми су добијени више пута и старост Плочника је утврђена - 5.500 - 4.600 година п.н.е. - навела је Кузмановић Цветковић.

Поставља се питање, од каквог значаја је овај проналазак за Србију.

- Винчанска култура је обухватала централни Балкан, данашњу Србију, источну Босну, северну Македонију, западну Бугарску, југозапад Румуније и југ Мађарске. То је цивилизација коју тек откривамо. Србија има велики број налазишта из овога времена и то је део светске баштине. Значај је научни, образовни, туристички, у сваком случају, велики. Били смо центар Европе... - истакла Кузмановић Цветковић.


Налазиште Плочник код Прокупља, Фото: Приватна архива

Ово откриће мења схватање о почетку људског рударства и металургије.

- Дефинитивно. Време је да схватимо да су људи у праисторији имали довољно свега, да су живели у складу с природом, у малим кућама од прућа. Људи у неолиту су имали мало, гледано са данашњег аспекта, али, историју не можемо да објашњавамо из овог времена, морамо да бар пробамо да завиримо у прошлост на прави начин - закључила је Кузмановић Цветковић.

Мистични Винчани

Не зна се још увек ко је израдио оруђе и фигуре.

- На велику жалост, још увек не знамо поуздано ко су били Винчани, како су изгледали... У Плочнику још нисмо пронашли некрополу, остаје само да нагађамо да су њихови ликови представљени на фигуринама од печене земље, које налазимо на терену - нагласила је Кузмановић Цветковић.


Објављено: уторак, 26. јануар 2016. | Аутор: М. Бећаговић

Извор: www.24sata.rs